skolasaha

Decija skola saha

Problemski sah

 

 

Šta je šahovski problem i kako se rešava

Problemski šah je samostalni oblik šahovske delatnosti, koji je nastao proširenjem šahovske igre u idejnom i konstrukcionom smislu, a u kojem je osnovni element šahovski problem. Šahovski problem je kompozicija sa ugrađenim rešenjem, koja elementima šaha izražava svoju ideju po specifičnim pravilima. Zagrebački problemista Josip Varga je u svojoj knjizi „Bajke na šahovskoj ploči“ (Zagreb, 1992.) napisao: „Opširna je teorija problemskog šaha, ali se ukratko može reći da šahovski problem mora zadovoljiti ove kriterije – šahovska pravila, estetski sud, načelo ekonomije i zanimljivost zagonetke.“ Šahovski problem nije nastao iz šahovske partije, već je to veštački stvorena pozicija jednog ili više autora. Uprkos tome, pozicija problema mora biti legalna i za nju mora postojati dokazna partija.

Šahovski problemi dele se u dve vrste: u ortodoksne i heterodoksne probleme.

Ortodoksni problemi se temelje na pravilima šahovske igre i dele se u matne zadatke i studije. U ortodoksnim šahovskim problemima, matnim zadacima, beli matira u zadanom broju poteza. U jednom ortodoksnom dvopoteznom problemu je sledeći redosled poteza:

1. beli počinje;     crni igra i brani se

2. beli daje mat.

Kod heterodoksnih šahovskih problema ima više tipova, a osnovni su samomat i pomoćni mat. Ovi se problemi samo delimično temelje na pravilima šahovske igre.

U samomatu beli na potezu sili crnoga, da ga (beloga) matira u zadanom broju poteza. Ovu vrstu problema nazivaju i “samoubilački” šah. U jednom dvopoteznom samomatu je sledeći redosed poteza:

1. beli počinje;     crni  igra i brani se tako da ne želi da “naudi” belom

2. beli;     crni daje mat belome (mora tj. prisiljen je).

U pomoćnom matu crni na potezu pomaže belome, da ga (crnoga) matira u zadanom broju poteza. Radi toga ove probleme nazivaju i kooperativnim šahom, jer se zapravo radi o konstrukciji matnih slika uz obostranu pomoć crnog i belog. Crni i beli sarađuju tako da crni  vuče uslovno rečeno “najgore” po sebe poteze, a beli “najbolje”. U jednom dvopoteznom pomoćnom matu je sledeći redosled poteza:

1. crni počinje;    beli  igra

2. crni;    beli daje mat crnome.

Problemi tipa samomat i pomoćni mat, pored ortodoksnih, se redovno nalaze i na programu državnih i svetskih prvenstava u rešavanju šahovskih problema.

Minijature u problemskom šahu su problemi sa maksimalno sedam figura na tabli, a oni koji imaju od osam do najviše dvanaest figura spadaju u grupu Meredith-problema. Minimalist je problem u kojemu bela strana uz kralja ima još samo jednu figuru.

U problemskom šahu sprovode se takmičenja, nacionalna i međunarodna, a titule mogu sticati i rešavači i kompozitori. Svako zvanično takmičenje u rešavanju se i rejtinguje.

(Tekst je poslao Branislav Djurasevic)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: